Kad zaspim hrčem. Rijetko što sanjam. Ipak, jednom sam kišobrane. Jednom sam izmislio nov novcat svemir. Zvijezde sam trpao u džepove. Zveckale su kao zubi čoveka koji drhti od zime. Zbog onog kišobrana iz onog prvog sna jednom sam kišu volio da pada.

Pas i ja smo spremni. Ali nitko nas ne treba. Mjesec je samo komad leda koji bacim prema noćnom nebu i na koji moj pas laje. Nama ne važi niti jedan ljudski zakon. Zvijezde su što pas sanja. Gomila razbacanih kostiju na nepreglednoj crnoj livadi.

Ako ništa drugo ja sam napisao vlastiti horoskop. Bio sam bradati drvodjelja i igrao se proroka i sve to govorio drugim ljudima jer želim biti uništen i uskrsnut.

Pijem jer sam prestravljen i ne volim tugu i dosadu koju sam dobio u nasledstvo od dalekog rođaka iz Rusije.